петак, 10. новембар 2017.

Kitnikez Deo II











  U postu o kitnikezu Deo I  bila sam pokazala  kako da na lak i opušten način napravite ukusan tradicionalan sir od dunja. Bila sam i veoma zadovoljna jer je izgledao baš onako kakvog ga pamtim i kao i svi oni na fotografijama koje sam viđala po kuvarima,blogovima i društvenim mrežama.
 Al  sam  ubrzo nakon toga posetila manifestaciju Novosadska jesen i ugledala na jednom štandu  KITNIKEZ BORDO BOJE. Proizvođač istog mi reče da je takav sir od dunja jedini PRAVI, a da su svi naši narandžasti  rezultat  lenjosti i neukosti. Obzirom da mi je još stavio do znanja kako sam još mlada te da ću vremenom i sama shvatiti grešku, zainatih se i pretražih internet iščitavši sve postojeće tekstove na srpskom, mađarskom i nemačkom ( pokušala sam i na jermenskom, al mi nije išlo najbolje☺).
 Evo  šta sam saznala:
 - Na nekoliko mesta se pominjalo da se kitnikez kuva ISKLJUČIVO OD LJUSKI dunja i da od njih potiče crvena boja. Zazvučalo mi je logično jer oni koji imaju plantaaže ovog  voća, a proizvode i kompot i rakiju od dunja sigurno imaju i priličnu količinu takvog otpada koji bi mogli iskoristit bas za dobijanje kitnikeza.
 - U par tekstova pominjalo se da se može dodati i sok od malina ili višanja radi lepšeg ukusa i BOJE.
 - Negde se spominjalo da je bolje koristiti dunje nego dunjce.
 Pošto su mi to bili jedini putokazi, napravivši mrvičastu pitu od dunja rešila sam da iskoristim preostale ljuske dodavši im još komadića celih dunja (dunjce sam pojela ☺). Skuvala sam sve to u malo vode, ali bez dodavanje limunovog soka jer nisam želela da ih posvetli, a i činilo mi se logičnim da je on višak u staroj recepturi jer pre sto i više godina limun nije bio baš dostupan na ovim prostorima. Ocedila sam skuvane delove voća ,a sok  sačuvala,pa smo kasnije  uz dodatak šećera imali odličan napitak.



Očišćene dunje,oceđen sok,kuvana i pasirana masa

  Proceđenu masu sam izmiksala štapnim mikserom i na kilogram voćnog pirea dodala 800 g šećera kao i prošlog puta. E sad je došao deo gde sam mešala i mešala i mešala dva i po sata s namerom da opovrgnem i tezu o lenjosti kao mogućem uzroku neuspeha. Al, avaj, osim bola u ramenu boja se neznatno menjala  ka tamnijem spektru narandžastog, al je zato gustina dostigla nivo gde je varjača stajala uspravno zabodena u masu kao mač u kamenu.



Faze dinstanja i promene boje i gustine



 Videvši da će rezulatat višečasovne borbe biti neka tamnonarandžasta verzija prethodnih kitnikezova zgrabih desetak malina iz zamrzivača i nekako uspeh da ih onako zaleđene sjedinim sa tvrdom grudom . Iiii.. desilo se čudo - moj je narandžanstveni sir dobio lepu bordo crvenu nijansu.Baš kao PRAVI.
 Rasporedih ga u pokvašene kalupe i ostavih na hladnom da prenoći. Kad sam  ga iz njih sutradan izvadila , isekla komadić sira i okusila shvatih da je to TO - identičan je bio i izgled i ukus kao kod dedice s titelskog brega!! Osim što bih sledeći put ipak maline otopila i odvojila od koštičica.
 E sad, da me ne bi (op)tužili neću da tvrdim da i drugi dodaju maline samo kažem da je meni tako uspelo da postignem cilj.



Maline - magični spas u zadnji čas




 I bila sam preponosna i presrećna kao Kolumbo dok mi jedna gospođa nije rekla da se crvenkasta boja dobija tako što se sok pošto se dunje skuvaju sačuva, ali se ne popije nego VRATI U PASIRANE dunje i kuva zajedno s njima.Proces traje duže , al je rezultat tamnija i crvenija boja .
Velikodušno prepuštam vama da isprobate još ovaj metod jer je meni ponestalo i dunja i entuzijazma. Možda dogodine..
 A do tad zaključujem da je kitnikez frnomenalan koje god boje bio! Verujte mi na reč il proverite sami.. ☺




















Нема коментара:

Постави коментар